STOJA NOVAKOVIĆ
Vraćam se!

Vidim danas u jednom dnevnom listu moj citat: „u tekstovima mojih novih pesama muškarci su bili i ostali „ugrožena vrsta“.“ Pa, da, upravo kako i u privatnom životu tako i u mojim najvećim hitovima. Muškarci su ostavljeni, povređeni, iznevereni. Muškarcima sam uvek poručivala: „odlazim, padaj na kolena, umri...“ 

Ja tu ne mogu ništa i ne mogu da pobegnem od sebe. Uvek sam težila da budem jaka i teško povrediva. Jednostavno nedam na sebe. A muškarci su majstori u tome – da te povrede, zadaju bol, ostave. Žensko srce je za njih idealan target.
Nekako, kao da želim da stanem u ime svih povređenih žena i da vraćam muškarcima. Oh, vratila sam im dosta...ha,ha,ha...! I to onda, kada im je bilo najlepše, kada su se najmanje nadali. Eto bar neke utehe za sve povređene žene...  
Zato su i žene jedan veliki i meni jako bitan deo publike. Puno se družim sa njima na mojim gostovanjima – od 7 do 77. Žensko srce je isto – kao da je predodređeno za patnju. One vide u mojim pesmama otpor prema mukama i dobijaju snagu koja im je neophodna da plivaju u tom uzburkanom moru koje se zove život. Volim kada čujem da sam nekom dala snagu i volju da gura dalje.  


A mnogo sam plivala po tim talasima. Bacali su me na sve strane, ali nisam dala da me poklope. I sve vreme sam bila sama. Da, sama. I ako je nekad i izgledalo da je neko pored mene, verovatno sam nekog u jednom trenutku JA pridržala i pomogla da ne potone. Nikako da meni neko pruži ruku, da me pridrži, podrži..
Sada više i ne mora. Pronašla sam svoje ostrvo u tom moru. Čvrsto tlo pod nogama, sopstveno kopno. I to poručujem svim ženama i nejakima. Borite se za svoje tlo pod nogama, nedajte da vas gaze, manipulišu i govore vam šta da radite. 
Ne, naravno da nisam feministkinja. Naravno da sam prava žena sa svim onim što to podrazumeva. To najbolje znaju oni koji su mi bliski i dragi. Nežna, strasna, čulna... Muškarce prosto obožavam. Ali i proždirem...ha,ha,ha,...:)

  Bez njih se ne može, bez njih ništa ne bi imalo smisla i naravno da će uvek biti onih pravih, dobrih, jakih, koji vole i koji zaslužuju da budu voljeni. Pranađite ih i volite ih, ali ne preterujte J... jer, čuvajte se - muškarci su „kvarljiva roba“ J. 

Mnogi su pokušali da me povrede, nanesu bol, pregaze, ali....spotakli su se. Nisu uvideli u startu da sam za njih pogrešna. Baš kao što kaže i moja najnovija pesma – „POGREŠNA“. Mnogima sam, kao i u pesmi, odmah na početku rekla da sam za njih pogrešna. Ali ne vredi. Nisu verovali ili nisu hteli da veruju. Nego teraju po svome, mic po mic. I posle, kad-tad shvate da sam za njih zaista pogrešna. Neko pre, neko kasnije. 

I kada se budu zavrteli prvi stihovi nove pesme (koja je jednostavno tražila da se ekranizuje), pogledajte dobro kako to govorim: „...nemoj nikad da me zavoliš, jer izdaću te sigurno...“ - to se ne može odglumiti.
Čovek koji piše pesme za mene, jednostavno me poznaje i oseća. I ako pesma nije deo pevačevog srca, ona je mrtva. Obično slovo na papiru. 

To publika oseti, jer publika se neda prevariti. Može jednom, dvaput ali ne i doveka. Zato, mlade kolege, budite iskreni u svojim pesmama, u svojim rečima, spotovima, izjavama. Budite iskreni u svojim licima, osmehu, grimasama... Osim ako ne želite da trajete kratko. U tom slučaju, pravite se ono što niste, glumite nekog drugog, radite ono što nikada ne bi... Ali se spremite na ateriranje. Ono nije baš prijatno.  

Na kraju, uvek je lep osećaj kada direktno i u jednom mahu možete pozdraviti sve one koji te vole. Iako ću, u trenutku kada budete ovo čitali, biti na dalekoj turneji u Americi, šaljem svima koji me vole jedan veeeeeeeeeeliki iskreni ženski poljubac. Ne, ne brinite se, neću se udati za nekog bogatog čikicu. Vraćam se !!!